GOVOR KOD DETETA
Kako stimulisati dete na govor.Pitanje koje zanima svakog roditelja...Malo sam istrazivala na tu temu i dosla sam do veoma interesantnih i korisnih saznanja...
Vecina nas pravi veliku gresku prilikom prvih razgovora sa bebom-tepamo.
T je najveca greska koju pravimo prilikom razvijanja govora kod deteta.Ono sto svi strucnjaci savetuju jeste da se detetu mora puno pricati,i to iskljucivo pravilno kako bi dete naucilo pravilno da govori.
Dete progovara najčešće oko devetog meseca, ali se govor razvija sve do pete, odnosno sedme godine. Da bi se razvio, mora stalno da bude podstican. Ukoliko dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće razvijati, ili se neće razvijati pravilno.
U proseku, normalan razvoj govora i jezika izgleda ovako:
- Od trećeg, četvrtog dana po rođenju, novorođenče reaguje na ljudski glas. U ovom periodu se kroz plač ostvaruju i prvi kontakti govornih organa.
- Od drugog meseca započinje gukanje, beba svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova. Značajnu ulogu u razvoju gukanja i tepanja ima razvoj slušne pažnje.
- U periodu od petog, šestog meseca započinje brbljanje, koje obiluje kombinacijama samoglasnika i suglasničkih formi budućih glasova (ap, apa, ba, da, ta, ga).
- Od šestog do osmog meseca, dete povezuje dva ista i različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba), intenzivno tepa, razume i reaguje na svoje ime.
- Od osmog do 12. meseca, dete upotrebljava više reči sa udvajanjem istih slogova (baba, deda, tata), tepanje prelazi u govor, ume da pokaže «gde zeka pije vodu», «gde je pametna glava»... Sluša i imitira zvuke iz svog okruženja (av, mau, tu-tu).
- Od 12. do 18. meseca, dete razume kada mu kažete: «Dođi», «Donesi», «Idemo»... Prepoznaje predmete, delove tela, kao i kada ga pitate gde je ovo ili ono, i to pokazuje. Neke reči označava slogovima (ga - glava, nona - noga...). Ima takozvani aktivni rečnik od 10 do 20 reči (mama, baba, tata, papa) i koristi frazu od dve reči («Daj to», «Mama, ajde»).
- Od 18 meseci do druge godine reaguje na: «Pokaži mi kuću, čiku, tetu, kapu...», može da pokaže lutkino oko, nos, usta.... Razume naloge: «Sedi na stolicu», «Donesi patike»... Koristi rečenice do tri reči, imenuje neke predmete: lopta, ključ, sat, lutka... Zna da upotrebi imenice, zamenice, glagole. Odgovara na pitanje: «Kako se zoveš?», «Kako laje kuca?»... Zna da je «u» - unutra. Rečnik se znatno bogati i dete koristi i do 300 reči, izgovara sve samoglasnike i oko 25 odsto suglasnika (p, b, t, d, n, m, j, v, a često i k i g). Voli da sluša priče i pesmice i da gleda slike.
Pomozite bebi da progovori:
1.Upustite se u brbljanje sa
njom
2.Pričajte
3.Odgovorite kad vas doziva plačem
4.Ćaskajte
5.Pevajte pesmice
6.Čitajte joj kad god možete
7.Opišite šta radi i šta ume da uradi
8.Ponavljajte reči
9.Ohrabrite svaki pokušaj
Istrazivajuci tako stimulaciju govora kod beba,slucajno sam naisla na vema interesantan clanak o narodnim verovanjima vezanim za govor deteta..Iako nema puno veze sa savetima za podsticaj govora,volela bih da to podelim sa vama jer je veoma interesantno....I mene je licno dosta zabavilo:
Najčešće se magijski potpomaže razvoj govora na taj način što se detetu daju izvesne namirnice da ih na ritualan način pojede. Kod Srba na Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“. U Crnoj Gori savetuje se sledeće: „Koje dijete ne može da brzo progovori, neka mu majka ukrade od siromaha što prosi malo kruva i da mu da izjede.“
U nekim krajevima veruju da dete koje ne progovori na vreme, valja zapojiti vodom iz klepetuše (medenice). U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete).
(Izvor: www.detinjarije.com)
Vecina nas pravi veliku gresku prilikom prvih razgovora sa bebom-tepamo.
T je najveca greska koju pravimo prilikom razvijanja govora kod deteta.Ono sto svi strucnjaci savetuju jeste da se detetu mora puno pricati,i to iskljucivo pravilno kako bi dete naucilo pravilno da govori.
Dete progovara najčešće oko devetog meseca, ali se govor razvija sve do pete, odnosno sedme godine. Da bi se razvio, mora stalno da bude podstican. Ukoliko dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće razvijati, ili se neće razvijati pravilno.
U proseku, normalan razvoj govora i jezika izgleda ovako:
- Od trećeg, četvrtog dana po rođenju, novorođenče reaguje na ljudski glas. U ovom periodu se kroz plač ostvaruju i prvi kontakti govornih organa.
- Od drugog meseca započinje gukanje, beba svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova. Značajnu ulogu u razvoju gukanja i tepanja ima razvoj slušne pažnje.
- U periodu od petog, šestog meseca započinje brbljanje, koje obiluje kombinacijama samoglasnika i suglasničkih formi budućih glasova (ap, apa, ba, da, ta, ga).
- Od šestog do osmog meseca, dete povezuje dva ista i različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba), intenzivno tepa, razume i reaguje na svoje ime.
- Od osmog do 12. meseca, dete upotrebljava više reči sa udvajanjem istih slogova (baba, deda, tata), tepanje prelazi u govor, ume da pokaže «gde zeka pije vodu», «gde je pametna glava»... Sluša i imitira zvuke iz svog okruženja (av, mau, tu-tu).
- Od 12. do 18. meseca, dete razume kada mu kažete: «Dođi», «Donesi», «Idemo»... Prepoznaje predmete, delove tela, kao i kada ga pitate gde je ovo ili ono, i to pokazuje. Neke reči označava slogovima (ga - glava, nona - noga...). Ima takozvani aktivni rečnik od 10 do 20 reči (mama, baba, tata, papa) i koristi frazu od dve reči («Daj to», «Mama, ajde»).
- Od 18 meseci do druge godine reaguje na: «Pokaži mi kuću, čiku, tetu, kapu...», može da pokaže lutkino oko, nos, usta.... Razume naloge: «Sedi na stolicu», «Donesi patike»... Koristi rečenice do tri reči, imenuje neke predmete: lopta, ključ, sat, lutka... Zna da upotrebi imenice, zamenice, glagole. Odgovara na pitanje: «Kako se zoveš?», «Kako laje kuca?»... Zna da je «u» - unutra. Rečnik se znatno bogati i dete koristi i do 300 reči, izgovara sve samoglasnike i oko 25 odsto suglasnika (p, b, t, d, n, m, j, v, a često i k i g). Voli da sluša priče i pesmice i da gleda slike.
Pomozite bebi da progovori:
1.Upustite se u brbljanje sa
njom
2.Pričajte
3.Odgovorite kad vas doziva plačem
4.Ćaskajte
5.Pevajte pesmice
6.Čitajte joj kad god možete
7.Opišite šta radi i šta ume da uradi
8.Ponavljajte reči
9.Ohrabrite svaki pokušaj
Istrazivajuci tako stimulaciju govora kod beba,slucajno sam naisla na vema interesantan clanak o narodnim verovanjima vezanim za govor deteta..Iako nema puno veze sa savetima za podsticaj govora,volela bih da to podelim sa vama jer je veoma interesantno....I mene je licno dosta zabavilo:
Najčešće se magijski potpomaže razvoj govora na taj način što se detetu daju izvesne namirnice da ih na ritualan način pojede. Kod Srba na Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“. U Crnoj Gori savetuje se sledeće: „Koje dijete ne može da brzo progovori, neka mu majka ukrade od siromaha što prosi malo kruva i da mu da izjede.“
U nekim krajevima veruju da dete koje ne progovori na vreme, valja zapojiti vodom iz klepetuše (medenice). U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete).
(Izvor: www.detinjarije.com)
Коментари
Постави коментар