DUBAK ODNOSNO HODALICA,DA ILI NE
Kada je doslo vreme da razmisljamo o tome,moj suprug i ja imali smo veliku raspravu....Ja sam bila za, povedena iskustvom mojih roditelja, a suprug je bio protiv....Posle nekoliko dana konstantnih rasprava na tu temu, malo sam krenula da istrazujem i definitivno sam donela odluku- NE NIKAKO!!!
Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak, pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba
Ako stavite u dubak bebu od šest meseci ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom. Takođe, imaju poteškoće prilikom ustajanja, jer su uskraćeni za ovo iskustvo.Sva deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučili da se dočekaju na ruke
Put do prohodavanja je dug, a na tom putu dete mora dobro da savlada svaku fazu, kroz veliki broj ponavljanja. U momentu kada shvati da okretanjem po podlozi, bauljanjem ili puzanjem, može da upoznaje prostor i ono što se u njemu nalazi, potreba za kretanjem ga pretvara u malog istraživača, koga ništa ne može da zaustavi.
Želja za uspravljanjem i hodanjem takođe predstavlja jedan od najjačih stimulusa u prvoj godini, kada dete sve svoje potencijale usmerava na kretanje. U momentu kada oseti da je spremno, pustiće se i početi da pravi korake u slobodnom prostoru. Padaće, ustajaće i ponovo će da hoda...
U nekim zemljama, kao što je Kanada, proizvodnja i prodaja dupka je
zabranjena - zbog velikog broja povreda dece, koje se dešavaju padom niz
stepenice ili prevrtanjem iz hodalice. Znači, mogućnost povređivanja je
jedan od razloga. Drugi, ne manje važan razlog, jeste nemogućnost
uvežbavanja motornih veština na ravnoj podlozi, koje su neophodne za
pravilnu vertikalizaciju.
Šake i stopala su senzitivni organi preko kojih mozak dobija informaciju o kvalitetu predmeta ili podloge. Period kada roditelji stavljaju dete u hodalicu je obično osmi ili deveti mesec, a to je period koji se zove druga fleksiona faza. Tada dete na ravnoj podlozi hvata stopala, stavlja u usta, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto, uvežbava oslonac na tri tačke, bočni oslonac...
Kada ga stavimo u dubak, nadražaj koji dobija sa stopala, tera ga da refleksno ispruža noge, savija ih, stoji na prstima. Na taj način uči da se "gura" na sve strane, što zadovoljava njegovu želju za kretanjem, ali pritom ne dobija kvalitetne obrasce kao pripremu za hodanje.
Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak, pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba
Ako stavite u dubak bebu od šest meseci ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom. Takođe, imaju poteškoće prilikom ustajanja, jer su uskraćeni za ovo iskustvo.Sva deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučili da se dočekaju na ruke
Put do prohodavanja je dug, a na tom putu dete mora dobro da savlada svaku fazu, kroz veliki broj ponavljanja. U momentu kada shvati da okretanjem po podlozi, bauljanjem ili puzanjem, može da upoznaje prostor i ono što se u njemu nalazi, potreba za kretanjem ga pretvara u malog istraživača, koga ništa ne može da zaustavi.
Želja za uspravljanjem i hodanjem takođe predstavlja jedan od najjačih stimulusa u prvoj godini, kada dete sve svoje potencijale usmerava na kretanje. U momentu kada oseti da je spremno, pustiće se i početi da pravi korake u slobodnom prostoru. Padaće, ustajaće i ponovo će da hoda...
Šake i stopala su senzitivni organi preko kojih mozak dobija informaciju o kvalitetu predmeta ili podloge. Period kada roditelji stavljaju dete u hodalicu je obično osmi ili deveti mesec, a to je period koji se zove druga fleksiona faza. Tada dete na ravnoj podlozi hvata stopala, stavlja u usta, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto, uvežbava oslonac na tri tačke, bočni oslonac...
Kada ga stavimo u dubak, nadražaj koji dobija sa stopala, tera ga da refleksno ispruža noge, savija ih, stoji na prstima. Na taj način uči da se "gura" na sve strane, što zadovoljava njegovu želju za kretanjem, ali pritom ne dobija kvalitetne obrasce kao pripremu za hodanje.
Коментари
Постави коментар