Uvodjenje alergena u ishranu beba

Kako prepoznati alergijsku reakciju?
 

• - povraćanje
• - proliv
• - bolovi u stomaku
• - iznenadni osip na koži
• - curenje nosa
• - nadraženost sluznice
• - otežano disanje ili drugi respiratorni problemi nakon obroka
• - oticanje lica, usana ili jezika
• - stezanje u grlu
• - ekcemi

Najčešći alergeni su:
 

• - mleko
• - jaje
• - kikiriki
• - orašasti plodovi
• - morski plodovi
• - soja
• - pšenica

Većinu ovih alergena deca tokom detinjstva "prerastu" i kasnije ih mogu normalno konzumirati. Iako se med ne nalazi na popisu najčešćih alergena, svakako bi ga trebalo izbegavati barem do navršene prve godine jer može da prouzrokuje botulizam.
Postepeno uvođenje čvrste hrane u ishranu je veoma važno. Najbolje je slediti pravilo četiri dana nakon uvođenja nove namirnice, pogotovo ako su se u porodici pojavljivale alergije na hranu. Nakon toga, ako nije bilo nikakve alergijske reakcije možete nastaviti sa uvođenjem novih namirnica. Ako se alergija i pojavi, odmah ćete znati koja namirnica ju je izazvala. Takođe, poželjno je da nove namirnice uvodite u prepodnevnim satima. Tako ćete ako dođe do alergijske reakcije moći odmah da reagujete.
Osim proteina kravljeg mleka najčešći nutritivni alergeni od uvođenja čvrste hrane pa sve do treće godine su jaja, gluten i kikiriki, ali i ostali orašasti plodovi, bobičasto voće, morski plodovi - ne riba, već rakovi, školjke i slično, zatim med i neke semenke kao što su mak i susam.
 Kod jaja je najčešći krivac belanjac i zato se ne preporučuje njegovo davanje bebi pre prve godine života. Žumanjac se može uvesti nakon 6 meseci. Gluten je protein koji se nalazi u žitaricama: raži, ovsu, pšenici (uključujući pšenicu u hlebu) i ječmu. Ukoliko se vašem detetu utvrdi alergija na gluten, sve proizvode na bazi ovih žitarica morate odmah ukloniti iz prehrane. Proizvodi za bebe do šest meseci su bez glutena, a postepeno uvođenje glutena se preporučuje od šestog meseca.

MLEKO

 U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko ili formula, a kravlje mleko posle navršenih godinu dana. Ali, u uzrastu od oko sedam meseci, mala količina mlečnih proizvoda, pre svega jogurta i sira, predstavlja dobar dodatak bebinoj ishrani.Kada jednom uvedete mleko, neka bude isključivo punomasno. Naime, bebama je potreban visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina - koje obezbeđuju važnu energiju za njihov brz rast, a neophodne su za razvoj mozga i mrežnjače oka.

JAJE

Bebi staroj 7 meseci možete početi da uvodite jaje. Jaje se sprema tako što se tvrdo skuva, a zatim se žumace odvoji od belanceta. Žumance treba pomešati u jedan deo kašice i prvo to dati bebi, a zatim nastaviti sa davanjem preostale kašice bez jajeta.

Količine jajeta koje se daju tokom perioda uvođenja:

1. nedelja - 1/8 žumanceta (dva puta u toku nedelje, sa razmakom od 3 dana)

2. nedelja – 1/4 žumanceta (dva puta u toku nedelje, sa razmakom od 3 dana)

3. nedelja – 1/2 žumanceta (dva puta u toku nedelje, sa razmakom od 3 dana)

4. nedelja – celo žumance (dva puta u toku nedelje, sa razmakom od 3 dana) 

Kada uvedete žumance, nastavite da ga dajete bebi dva puta nedeljno. Možete ga davati umesto mesa tog dana ili meso davati svakodnevno u okviru ručka, a žumance (jaje) dva puta nedeljno uz doručak ili večeru.
  Belanca ne bi trebala da se uvode u ishranu pre navršenih godinu dana.

 ORASI, LESNIK, BADEM I KIKIRIKI

Orahe, lešnik i badem možete ponuditi vašoj bebi kada napuni 12. meseci i to isključivo kao mleveni dodatak jelima, a tek od 3. godine se mogu uvesti celi jer su sitni i tvrdi i dete ne može dobro da ih sažvaće i „bezbedno“ proguta.
Kikiriki uvesti tek kada dete napuni 2 godine. Kikiriki se smatra najopasnijim od svog orašastog voća i alergije na kikiriki su veoma česte. Kikiriki može čak da izazove i alergijski šok. Alergijska reakcija na kikiriki se može kretati od manje iritacije do reakcija opasnih po život.
Svakako o uvodjenju ovih namirnica morate temeljno razgovarati sa pedijatarom Vaše bebe.
Orasi, lešnik, badem i kikiriki su bogati sa Omega 3 masnim kiselinama, vlaknima, belančevinama, magnezijumom, cinkom pa i gvoždjem.

MORSKI PLODOVI

ukoliko se uzme u obzir da deca starija od godine dana mogu, i trebaju, imati raznoliku ishranu, smatra se da je tada normalno početi uvoditi i plodove mora.
No, treba imati na umu da su školjkaši i ostali plodovi mora jedan od 8 glavnih alergena, stoga se, kod dece koja imaju predispoziciju za razvoj nutirtivnih alergija (jedan ili oba roditelja imaju neku vrstu alergije) savetuje pričekati do navršene 3. godine s uvođenjem ove grupe naminica.
Naime, ako krećete detetu davati plodove mora onda je najbolje krenuti s ribom (bela, plava), zatim muzgavcima (lignja, sipa, hobotinica), rakova i na kraju sa školjkama (dagnje, mušule), naravno, kako uvođenje namirnica i nalaže: po malo i postupno!

SOJA

Preporuka je da se soja uvodi tek nakon navrsene trece godine zivota deteta

PSENICA

Kada vaša beba napuni 8-9 meseci, možete da započnete uvođenje proizvoda sa pešnicom kao što su pšenične klice, tost hleb, mešavine žitarica sa pšenicom ili pšenični hleb. Ukoliko ste nesigurni u vezi uvođenja pšenice vašoj bebi, konsultujte se sa svojim pedijatrom.
Imajte na umu da je ova preporuka zasnovana na pretpostavci da vaša beba nije pokazala nikakvu osetljivos na hranu. Takođe se zasniva na pretpostavci da ni jedan roditelj nema alergiju na pšenicu/celijakliju ili istoriju ove alergije u porodici.